Сабина је урадила како јој је речено. Тада се пробудила и зачула глас доктора који су тражили нестали леш – њен.

„Жива сам. Не брините“, повикала је преплашеним докторима. Медицинско особље јој је понудило воду, одећу и храну, и организовали су јој превоз до болнице за истраживања у склопу московског универзитета, где је отпутовала у средишњу Азију како би посетила свог сина који је био у затвору.

Пренеражено болничко особље није могло да објасни како је Сабина оживела након што је провела два дана у коми, а након тога још два дана у мртвачници. Када се вратила у свој дом негде у средишњој Азији, Сабина је имала још једно велико изненађење за своју породицу.

„Морам још негде да одем“, рекла је својим ћеркама. Кренула је у пентекостну цркву и спремно објавила своју веру у Исуса Христа, тако напуштајући досадашњу муслиманску веру. Рука која ју је подигла из болничке одоре у мртвачници, и вратила је у живот, непорециво припада Исусу. Зато га је тако спремно прихватила након што се вратила кући, као захвалност за његову спасоносну милост.

Након што је рекла својој деци (шесторо ћерки и сину) како се вратила у живот, сви су се преобратили у хришћанство. Прошле године Сабина, која сада има 63 године, сведочила је преобраћењу своје 92‐годишње мајке и сестрића у хришћанство. Недуго затим, Сабинина најстарија ћерка, која је и овог лета била врло скептична према хришћанству, окренула се Исусу.