Свако добро дело и наша вера треба да буду испитани. Испитивање се врши искушењима, која се допуштају како би се открило ко заиста воли Бога. Без да претрпи искушења, чак и благодарна ( захвална – прим.прев. ) душа, није способна да наследи Царство Божје.

Одважно подношење искушења је изједначено са мучеништвом.

Страдања су животни удео свих, који желе спасење. Стога, уколико страдамо треба да се радујемо, јер се тако извршава наше спасење.

Искушење у нашем срцу отвара пролаз за Божју благодат.

Искушења (сви облици страдања – прим.прев.), нису ништа друго до преживљавања нашег срца, када се дешава нешто супротно нашој жељи и нашој вољи. Како нас ова не би притискала и мучила, потребно је да се откажемо од своје воље и да се у свему смиримо пред Богом. Бог жели наше спасење и устројава га недостижно за нас. Препусти се вољи Божјој и наћи ћеш мир срцу своме, и својој страдалној души.

Када напада искушење, отац Никон је учио да се чита молитва: „Слава Теби, Боже мој, за послато ми искушење! Прихватам оно што је достојно за одплату дела мојих. Прими ме у Царство Твоје. Нека је у свему Твоја света воља!“

За све захваљујем Господу. Жалостан сам само тада, када размишљам о страдањима оних, који су мене ожалостили… Али нека буде воља Божја.

Треба да знамо да нас Промисао Божји не ослобађа од страдања потпуно и не уклања их сасвим од нас, не избавља нас од искушења, и ова такође не отклања потпуно од нас, него нам даје силу, чврстину и храброст да их претрпимо (и тако победимо – прим.прев.).

преподобни Никон Оптински

Превео са бугарског Бобан Душанов