За време аустро-угарске владавине Босном и Херцеговином окупила се била 1895. године велика маса света у Билећи, пред канцеларијом котарског предстојника М. Адамовића да траже пролазнице (пропуснице) за Црну Гору ради одласка у Острог.

Око 9 часова изјутра изиђе Адамовић на балкон, уз који су биле камене степенице и оштрим тоном проговори народу:

„Залуд ме чекате! Не дам вам пропуснице за Острог! Зашто тамо идете, глупи народе, кад вам тамо нема ништа осим оне суве трупине што су Црногорци ставили у ковчег и прогласили за свеца!“

Изговоривши ове речи окрене се некако неспретно на позив једног свог чиновника, те му се моментално проклизне нога и он се стропошта низа степенице и сломи ногу.

Однели су га одмах у болницу где се лечио читава два месеца.

Из болнице је поручио да се народу издају пропуснице и да свако ко жели може убудуће несметано ићи у Острог.

И сам је касније послао добар прилог манастиру и заветовао се да ће то и убудуће чинити сваке године.

Сматрајући овај свој тежак полом као казну Божију за псовање Чудотвораца и Угодника Божијих, отада се више никада није ругао и погрђивао православне светиње.