Отац Тадеј каже:– И молитва је вежба. Ако стално понављамо молитву, она прелази у осећање. О томе су говорили Свети оци. Многи људи на почетку духовног живота добијају благодат, али она се, због наших грехова, касније повлачи, па се опет јавља. Кад се неко од срца обрати Богу умном молитвом, постепено се на њу навикне и стекне радост и мир, који нису од овога света. И та радост се стекне, па се повремено изгуби. Али, благодатна молитва је неисказана радост, која се не може упоредити ни са чим од овог света.

О ДЕПРЕСИЈИ, ПОШАСТИ НАШЕГ ДОБА

Отац Тадеј је сматрао да депресија настаје комбинацијом лоших мисли:

– Човек мисли: биће ово, биће оно. А неће. Само компликује. Неко му је тобож крив што му је покварио расположење. А није. Јер, свако носи своје бреме. Идеш код ближњих и носиш лоше расположење, па га и њима поквариш кад уђеш у кућу. Ко ти је крив? Сам си крив. Одеш код пријатеља с таквим мислима, и поквариш му расположење, па каже: „Боље да ми није долазио у кућу“. Ко носи своје невоље у дом ближњег, уноси немир и беспоредак. Мисли зраче и други прима оно што ти носиш. Боље да певушиш у себи, него да кукаш. Ко пева, зло не мисли, каже наш народ.

По оцу Тадеју, узрок данашњих депресија је најчешће гордост и самољубље. Превише се бринемо о себи, а све треба предавати у руке Божје. Поуздани знак гордости је кад се вређамо ако нас неко вређа, са разлогом или без разлога.