Планина, која је заправо полуострво површине 335 квадратних километара, можда је и највећа област на свету којој жене, па чак ни животиње женског пола, не смеју да приступе.

Према аутору књиге “Планина Атос” др Грахаму Спику, типик из 10. века забрањује да се на Свету гору доводе женке животиња, али ништа не наводи о женама, јер “сви знају да женама није дозвољен приступ у мушким манастирима“.

Једини изузетак, када је реч о забрани довођења женки животиња, представљају мачке, вероватно зато што ефикасно лове мишеве и дивље животиње, јер њих не могу контролисати.

Неке жене су, међутим, посетиле полуострво упркос забрани.

Током Грчког грађанског рата, између 1946. и 1949, Света гора дозволила је свим избеглицама међу којима је било и жена да код њих пронађу уточиште.

Такође, 1953. једна Гркиња Марија Поимендоу маскирана у мушкарца дошла је на Атос и тамо провела три дана, после чега је Грчка донела закон који забрањује женама да одлазе на Свету гору и прописује казну од 12 месеци затвора за оне које га прекрше.

У скорије време, правило је прекршено када су украјински кријумчари оставили на Атосу четири Молдавке 2008, које је на кратко задржала полиција, али су им монаси обезбедили помиловање.

То је најједноставнији начин, каже он, да се обезбеди целибат.

Оно што Атос чини другачијим од осталих манастирских поседа је то што се цело полуострво сматра „једним великим манастиром“.

Ипак, постоји још један разлог због ког је женама приступ забрањен, а повезан је са православним предањем.

„Према предању, Богородица је скренула с курса када је покушала да доплови до Кипра и стигла је до Свете горе. Толико јој се допало, да је молила свог сина да ту земљу назива својом и он се сложио“, каже Спајк.

„Атос се још зове ‘баштом мајке Божје’, у част њене славе и она је једина представница свог пола на том полуострву“.