“Овај монах је рођен у Малој Азији, непосредно пре прогона становништва, када су Турци отимали сву мушку децу (тзв. данак у крви). Да би га сачували, родитељи су га носили са собом на жетву, а да не би плакао сипали би му мало ракије у млеко после чега би спавао.

Зато је растући постао алкохоличар. Када је одрастао, после савета многих лекара и стручњака да се не треба женити и заснивати породицу после таквог детињства, дошао је на Свету Гору и постао је монах.

Sadržaj se nastavlja nakon oglasa

Magično topljenje sala sa stomaka i bokova. Sve je jako jednostavno, uzmite

---

Sponsored by

Тамо је нашао једног светог старца и рекао му да је алкохоличар. Старац му је саветовао да чини покоре и молитве, и да преклиње Богородицу да му помогне смањити пиће за једну чашицу.

Након годину дана је успео уз молитве и покајање смањити пиће са 20 чашица колико је пио дневно, на 19 чашица. Наставио је и током више година је постигао да пије само 2 до 3 чашице дневно, од којих би се ипак, с обзиром да је увек постио или гладовао, лако опио. “

Годинама су га сви сматрали монахом алкохоличаром који саблажњава ходочаснике, али је Бог у њему видео борца, истрајног у борби да смањи своју лошу навику.

Ако не знамо разлоге и нечији уложени труд да би постигао оно што жели, с каквим правом осуђујемо његов покушај?