Православни хришћани верују да кађење тера све негативно, па је присутно при сваком црквеном обреду, попут литургија, јутарњих и вечерњих молитви, као и током обављања свих светих тајни, од крштења и венчања до јелеосвећења (молитве и помазивање болесних освећеним уљем).

Кађење је хришћански ритуални обичај чишћења просторија од духова и свега што је нечисто и нечастиво, као и негативне енергије која може да се накупи у простору из различитих разлога. Још од давнина, за кађење се користе тамјан и брикет, а раније је то била смирна. Смирну је за кађење користио сам Исус Христ, а према предању, добио ју је у пећини по рођењу, заједно са златницима.

Кађењем људи примају се њихове молитве Господу и даје им се освећење. Када је у питању став цркве, тамјан означава подизање ума и срца верника ка небу током молитви.Кандило би требало да стоји испред иконе, обавезно се пали на сваки празник и недељом, али може и да гори без престанка.

Кандило и пламен симболизују светлост Христове науке и светлост живота светитеља испред чије иконе се кандило пали. Оно истовремено подсећа своје укућане да живе светлим и чистим животом.

Сви који редовно пале кандило у свом дому знају какав утицај има овај пламен на читаву атмосферу, али и расположење свих укућана, нарочито у време празника.

Како окадити кућу?

У кадионицу треба да ставите мало брикета, а преко њега неколико зрна тамјана. Упалите шибицом или упаљачем, а када почне да гори, започните молитву. Кадионицу треба да држите у десној руци и њоме покретима руке чините знак крста. Кадите укућане од најстаријег до најмлађем, а након чина кађења ставите кадионицу на неко посебно место у кући. Брикет и тамјан симболизују љубав према вери и топлоту душе домаћина, док мирис тамјана симболизује благодат Светог Духа.