Обичаји на Велику Госпојину највише се односе на жене

Велика Госпојина или Успење Пресвете Богородице прославља се сваког 28. августа по грегоријанском календару, обележена је црвеним словом у црквеном календару јер представља један од највећих хришћанских празника.

Слави се у помен Пресвете Богородице, тачније дан Успења Пресвете Богородице, када се она вазнела на небо и “предала свој дух у руке Спаситеља”.

Овај велики празник се у Србији сматра посебно даном свих жена и мајки. За празнике Велику и Малу Госпојину обичај је да, нарочито жене, поштују велики број забрана, које се односе на обављање послова у кући и око ње. Дакле, верницима се препоручује да не обављају кућне послове, а ово нарочито важи за жене. За празник Успења Пресвете Богородице, исто тако, није добро ишта радити рукама, или започињати нов посао.

На Велику Госпојину се по целој Србији одржавају вашари и народни сабори. Најпознатији је онај у Новом Бечеју ко важи за прави војвођански бренд. Велики број цркава и манастира Српске православе цркве слави овај празник као своју славу.

Време између Велике и Мале Госпојине, која се обележава 21. септембра, назива се међудневница, а верује се да је тај период најбољи за брање свих плодова и лековитих трава, па се одлази на изворе који, према народном веровању, имају лековито дејство.