Љекари су га лијечили и снимали главу свако пола године. Међутим, синовљево стање се погоршавало и ја, у тренуцима када је његово опште стање било врло тешко, на наговор пријатеља, долазим под Острог 1999. године, да се помолим Светом Василију за његово оздрављење.1990. године довела сам на Острог и мог сина. Иако смо тада били некрштени, примљени смо и очитана нам је молитва за здравље.

Четири мјесеца од наше посјете Острогу, на моје инсистирање, љекари моме сину поново раде ЦТГ. На снимку се није видио никакав траг, нити оштећење на мозгу! Сам лијечник ми је изненађено рекао: ”Ово је немогуће, што си му радила?”

До дана данашњег сваки пост поклањам вјери у Светог Василија и срећа нас прати. Слава и хвала Светом Василију!