Crevna flora je naziv za kompleksnu zajednicu mikroorganizama koji žive u našim crevima

Sadrži stotine različitih vrsta mikroorganizama, najviše bakterija, ali i gljivica i virusa.

Broj ovih mikroorganizama dostiže i 100 hiljada milijardi. Većina se nalazi u debelom crevu.Naučnici ističu da crevna flora prema mehanizmu podseća na funkciju nekog organa.

Dr Branimir Nestorović upućuje na značaj crevne flore:

– Ono što je sad potpuno osvojilo nauku je tzv. crevna flora. Mi smo saznali da su naše bakterije u crevima kritičan faktor razvoja imuniteta kod ljudi. Sad je objavljen članak o tome da crevna flora majke utiče na imunitet deteta.

Šta to znači za roditelje? Što manje antibiotika! Deca koja često dobijaju antibiotike do dve godine imaju gomilu problema sa zdravljem kasnije, to je sad potpuno jasno. Od gojaznosti, preko alergijskih bolesti…

Ljudi se uglavnom rađaju sa uranoteženom crevnom florom u kojoj loše bakterije uglavnom ne mogu da nađačaju one korisne, ali problem nastaje tokom života kada dođe do disbalansa crevne flore, usled delovanja mnogih faktora.

Nezdravih navika, loše ishrane i ignorisanja simptoma koji mogu biti štetni i za probavni sistem, ali i za opšte zdravlje.Ova flora proizvodi vitamine, vitamin K, i neke vrste vitamina B.

– Mi imamo u crevima oko 3 kilograma bakterija i one svašta rade pozitivno u našu korist. Treba da ih čuvamo. Kažu da su najveće bogastvo koje steknete u životu vaše crevne bakterije. Čovek ima od 800-1000, a ako je baš srećan čovek i 1200 vrsta tih bakterija.

Kad padnete da 200, onda počinju teške bolesti. Danas znamo da morate da čuvate te bakterije. I tu sad dolazimo do onog što mene fascinira, a to su te drevne mudrosti naših baba i deda – beli luk koji je najbolji izvor probiotika na svetu, a oni su hrana za korisne bakterije – ističe dr Nestorović.