Sveti mučenik Miron bio je sveštenik u nekom mestu u Ahaji u 3. veku. Poticao je iz bogate i ugledne porodice i predanje kaže da je bio blag i krotak čovek koga su vernici voleli, a čak i neznabošci poštovali. Međutim, u vreme cara Dekija, nastupi veliki progon hrišćana.

Na sam Božić, vojska je upala u crkvu u kojoj je Miron služio liturgiju, izvela sveštenika na očigled svetine i počela da ga muči zahtevajući da se odrekne svoje vere. Mučenje ovog svetitelja je bilo strašno – prvo su ga spaljivali (legenda kaže da ga je od vatre spasao anđeo koji mu se javio i zaštitio ga), a onda su krenuli da mu deru kožu, deo po deo.

Mučeni Miron, bez obzira što je trpeo strašne bolove, nije poklekao i čak je u jednom trenutku dograbio komad sopstvene kože i njime udario rimskog sudiju u lice. Miron je nakon toga odveden u grad Kizik i tamo posečen. Ipak, narod nije zaboravio dobrotu i blagost Svetog Mirona.

I danas mu se mole, a on važi za zaštitnika krotkih i nevinih ljudi koji nikome nisu učinili nikakvo zlo. Veruje se da će im ovaj svetitelj priteći u pomoć i spasiti ih svake nevolje ako u crkvi zapale sveću i pomole mu se:

„Mučenik Tvoj Gospode, Miron, u stradanju svome je primio nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobedi, a razori i nemoćnu drskost demona: Njegovim molitvama spasi duše naše.“