Ana Marjanović iz Beograda našla se juče na meti migranata, ali to nije prvi put.

U intevjuu za naš portal Ana svedoči o jučerašnjem napadu, ali i o predhodnim problemima koje je imala sa migrantima. Kako ističe najgori problem sa azilantima je cenzura u medijima i to što se žrtve plaše da progovore.

1. Objasnite nam šta se desilo i kako ste napadnuti?

Izasla sam iz autobusa i krenula Ruzveltovom prolazeci pored Ponča. Osetila da mi se neko pribija uz ledja i da mi se ranac pomera. Okrenula sam se i videla dva dečka od kojih je jedan otvarao ranac i krenuo da mi vadi novčanik.

Tada sam krenula da se derem na njih i da ih pitam šta rade, medjutim jedan je krenuo da mi se unosi u facu i nešto priča na nepoznatom jeziku i tada sam se već uplasila i krenula u suprotnom smeru što dalje od njih.

Na svu sreću nisu mi nista uzeli. S obzirom da se desilo sve brzo mogu da se setim izgleda samo jednog od migranata, imao je bežične slušalice i sivo-plavu jaknu.

2. Rekli ste nam da ovo nije prvi put da imate problem sa migrantima, šta se pre ovog incidenta desilo?

Prvi put je bio kod glavne autobuske stanice kada je mojoj sestri pokušao da ukrade telefon iz zadnjeg džepa dok smo stajale blizu parka kod Ekonomskog fakulteta.

Uspeo je da ga izvuče, ali nije uspeo da ukrade telefon, jer smo pod adrenalinom krenule da se deremo na njega i otele mu iz ruke dok nas je gledala grupa migranata i smejala se.

Zatim se isto desilo posle 3-4 meseca, opet na istom mestu tako sto su takođe pokušali da ukradu novčanik.

3. Da li se osećate bezbeno kada i da li mislite da su žene u Srbiji bezbedne od migrnata

Ne, ne osećam se bezbedno, došli smo u situaciju da biramo mesta kuda prolazimo.

Izbegavam približavanje i bilo kakvu komunikaciju sa njima!

Žene su jedne od najugroženijih u ovoj situaciji. Koliko je samo bilo silovanja a o pokušajima da ne pričam. U sopstvenoj državi ne mozemo proći pored mesta gde oni borave, ne znam da li trebamo da nosimo oružje?

4. U Srbiji postoji običaj da žrtve ne žele da govore o napadima, jer se boje reakcije javnosti, šta bi ste poručili drugim ženama koje su se našle na meti migranata?

Definitivno se taj običaj mora iskoreniti, jer ako ćutimo ne donosimo ništa dobro ni sebi ni drugima.

Moramo reći i upozoriti druge!

To je jedan od saveta koje bih dala. Ako kazemo posotoji velika šansa da se nešto promeni, a i da sačuvamo druge.