Svake godine na dan kada se slavi ovaj svetac, sve lađe, gde god da se nalaze, bacaju svoja sidra i do sutradan miruju, odajući na taj način poštu ovom svetitelju.

Ubrzo nakon što je postao episkop u Miri, Sveti Nikola je poželeo da otputuje u daleku Palestinu, da u njoj obiđe sva sveta mesta i da se nastani u pustinji kako bi tihovao i na taj način bolje sagledao puteve koji nas prisno povezuju sa Bogom. Ukrcavši se na lađu koja je tek stigla iz Egipta, Sveti Nikola je počeo da upozorava mornare o nesreći koja će ih na tom putu zateći, a o kojoj oni nisu mogli ni da slute.

Najavio im je buru i najezdu demona. Sveti Nikola je video da će se đavo popeti na lađu i mačem preseći konopce na katarci i užad na krmi. Upozorio je da će nečastivi obuzeti ceo brod svojom demonskom silom u nameri da ga zajedno sa posadom i putnicima potopi.

I dok je Nikola izgovarao svoje upozorenje, kao na neki znak podigla se velika oluja, more je podivljalo, a lađa se divlje ljuljala na talasima. Uplašeni putnici i posada zbila se oko Nikole i molila i preklinjala Boga da ih zaštiti od velikog zla. Nikola ih je smirivao govoreći im da će ubrzo doći do preokreta, što se zaista i dogodilo. More je bilo ukroćeno i nastao je mir. Ljudi su počeli da se zahvaljuju bogu i Svetom Nikoli zbog izbavljenja od najcrnje sudbine.

Međutim, đavo se nije predavao tako lako. Kada se jedan mornar popeo na vrh jarbola da popravi brodsku opremu, okliznu se i pao bez daha, načisto mrtav. Tada je opet nastupio Sveti Nikola, koji je svojom usrdnom molitvom brzo povratio u život mladog mornara, a zatim je njihova lađa nastavila da plovi po mirnom moru ka svom cilju.

Od toga dana Sveti Nikola je postao zaštitnik moreplovaca i svake godine na dan kada se slavi ovaj svetac, sve lađe, gde god da se nalaze, bacaju svoja sidra i do sutradan miruju, odajući na taj način poštu ovom svetitelju. A pri svakom velikom putovanju ili u brodolomu i oluji, moreplovci često pozivaju i mole se ovom svetitelju za pomoć.