U svakodnevnom govoru čest je slučaj da se o sveštenicima Srpske pravoslavne crkve govori kao o “popovima”. Da li je to ispravno?

Situacije u kojima se ovo čini, same po sebi, nisu nužno ni pozitivne ni negativne – od onih kada govornik zaista ne misli ništa loše, pa i iz simpatije govori o “našem popu”, do prilično zluradih i zlonamernih komentara tipa “oni popovi u crkvi”.

Ipak, i jedni i drugi uglavnom ne znaju pravo značenje ove reči kao ni to – da li su “pop” i “sveštenik” zapravo isto.

– Naš jezik je izuzetno bogat drevnim izrazima, koji polako padaju u zaborav, a prednost se danas daje raznim novim kovanicama i pozajmljenicama koje degradiraju isti.

Reč “pop” je iskrivljen izgovor grčke reči “papas” koja znači “otac” (kao i u mnogim drugim jezicima), a koju su Turci upotrebljavali u negativnom tonu – kaurski pop i slično.

Narod je zadržao ovaj neprikladan naziv u govoru, iako postoji i naša staroslovenska i srpska reč “otac”, kojom oslovljavamo sveštenika kao duhovnog oca – objasnio je za Istorijski zabavnik Ivan Neđić, profesor pripravnik Bogoslovije Svetog Arsenija u Sremskim Karlovcima.

Negativnoj konotaciji reči “pop” je svakako doprinela i upotreba te reči od strane komunista u pejorativnom smislu. Slično, kod Rusa “pop-popvi“ jeste pogrdna reč, sa izrazom nepoštivanja prema svešteniku.

Reč se odomaćila u našem jeziku i danas je koriste i oni koji ovim ne misle ništa loše niti žele da uvrede svešteno lice. Ipak, kaže profesor Neđić, nju treba izbegavati.

– Sveštenika u svakodnevnom obraćanju, ukoliko je nekome neprijatno da mu kaže oče, možemo osloviti i imenom ili sa svešteneniče, a ukoliko je stariji sveštenik i sa proto, što je skraćeno od čina koji većina starijih sveštenika nosi – jerej, protojerej…

U Vojvodini i Slavoniji i dalje najčešće sveštenika oslovljavaju sa gospodine što je isto jedan od načina na koji se možemo obratiti svešteniku – zaključuje on.

(Izvor: Espreso / Istorijski zabavnik)