Neki parohijani su verovanja da se u crkvi pali onoliko sveća koliko se ljudi spominje u molitvi. Veruje se da se jedna sveća pali za jednu dušu. Pre su se sveće koristile u kućama i hramovima kako bi osvetlile prostoriju. U početku su dominirale hramovima. Vremenom sveća postaje simbol svetlosti koja se vezuje za dobar početak.

„Ja sam svetolost sveta,“ kaže Isus Hrist. Na osnovu ovoga možemo da zaključimo da sveća nije simbol ljudske duše. Prema ruskom svešteniku Aleksandru Belosludovu, sveća je simbol molitve.

Ali njen plamen ne zamenjuje molitvu. Sveća, kao i ikona i tamjan imaju funkciju da vernike, parohijane dovedu u pravo raspoloženje. Stoga kupovina i paljenje sveća u crkvi prema ovom svešteniku nema nikakvu funkciju osim čiste donacije crkvi. Bogu je jedino važno naše čisto srce i iskrena molitva, a koliko sveća palimo i kome ih namenjujemo – to nije bitno!

Na pitanje vernika da li sveća za mrtve može da se pali i na nekom drugom mestu osim u crkvi ili na groblju, ruski sveštenici navode da je važnije da se molimo za duše pokojnika, a da sveću možemo zapaliti gde smatramo da je potrebno!

(Izvor: Stil)