Iz 91. kanonskog pravila Svetog Vasilija Velikog (uzetog iz 27. glave Knjige o Duhu Svetome bleženom Amfilohiju), koje ulazi u sastav Knjige Pravila, to jest crkvenih kanona opšteobaveznih za sve pravoslavne hrišćane, saznaje se da su se hrišćani prilikom savršavanja molitvi odvajkada okretali istoku:

„Koje nas je Pismo naučilo da se u molitvi okrećemo ka istoku?“ Pita sveti Vasilije i dalje pojašnjava: „Jer svi gledamo ka istoku za vreme molitve, ali malo na je koji znamo, da kroz to tražimo drevni raj, koji je Bog zasadio u Edemu na istoku (Post.2,8)“.

Odatle je jasno da se, prema pravilima svete Pravoslavne Crkve, prilikom molitve treba da okrenemo ka istoku, usled čega su i oltari hramova okrenuti ka istoku.

Ujedno, opravdano je i to što se, prema veoma starom blagočestivom ruskom običaju, ikone u domovima stavljaju u „počasni ugao“, to jest u najlepši i najistaknutiji, koji je najpogodniji za postavljanje ikona.

Ikone se postavljaju u ugao zato što je Gospod Isus Hristos Sebe nazvao „Krajeugaonim Kamenom“ Crkve koju je osnovao, pa prirodno treba da bude i „Krajeugaoni Kamen“ svakog hrišćanskog doma – „male crkve“, što se simvolički i predstavlja postavljanjem svetih ikona u najlepšem uglu kuće.

Prvo i osnovno pravilo pri postavljanju pravoslavnih ikona u stanu ili kući kojeg bi trebalo da se pridržavate nalaže da ova sveta slika bude na istočnom zidu počasne, glavne prostorije.

Međutim, pošto se ni stambene zgrade, a ni porodične kuće, ne orijentišu kao pravoslavni hramovi (istok-zapad), često nije moguće da istočni zid bude prazan, da bi se na njemu postavile ikone. Ponekad su na toj strani prozori, vrata, izlaz na terasu ili dvorište. U tom slučaju ikone biste trebalo da postavite na južni ili severni zid, a drugo pravilo glasi – potpuno izbegavati stavljanje na zapadni zid.

Samo po sebi se razume da od svih uglova treba odabrati onaj koji je najprikladniji i najdoličniji da bi tu bile postavljene ikone. Osim toga, kao drevni običaj kod nas je bilo prihvaćeno da se pri ulasku u kuću pre svega okrene licem prema svetim ikonama i da se pred njima načine tri poklona, uz osenjivanje sebe krsnim znamenjem, pa da se tek potom pozdravljaju domaćini.

Zato je prirodno da ikone treba da budu postavljene u onom uglu koji prvi, da tako kažemo, „pada u oči“ onome ko ulazi u sobu. Takav najistaknutiji i najprikladniji ugao sobe obično se i bira za postavljanje ikona i naziva se „počasni ugao“, ponekad čak i nezavisno od toga da li jekrenut ka istoku ili ne.

Naravno, treba se truditi da se izabere onaj ugao koji je okrenut ka istoku, ali ujedno i imati na umu kako u istinskom hrišćanstvu ne bi smelo da bude takve preterane i slepe privezanosti za „slovo zakona“, u krajnjoj liniji – onda kada je reč o čisto obrednom aspektu: Bogu se možemo moliti i klanjati svuda, u svim pravcima, na svakom mestu vladavine Njegove (Ps.102,22), a ne samo kada smo okrenuti ka istoku.

(Izvor: Espreso / Crkva Ub)