Bio je rodom iz Moreje. Kao jeromonah došao sa svojim stricem u Svetu Goru. Podvizavao se kao otšelnik (usamljenik) u pustom mestu zvanom Sveti Kameni. Kada se upokojio, iz njega je poteklo miro u takvom obilju, da se sa vrha gore slivalo u more. To čudotvorno miro privlačilo je bolesne ljude sa svih strana. Učenik svetog Nila oseti dosadu od množine posetilaca, te se u molitvi požali na svoga duhovnog oca, svetog Nila. I mirotočenje se na jednom preseče. Sveti Nil podvizavao se u punom smislu kao drevni svetitelji. Upokojio se u 17. stoleću (Episkop Nikolaj, Ohridski prolog, 12. novembar).

Posle prelaska u večni život, sveti Nil javljao se više puta atonskom podvižniku Teofanu od 1813. pa do 1817. godine. Prilikom tih javljanja, naročito poslednjeg, koje je trajalo punih 18 časova, svetitelj mu je otkrio mnoge duhovne istine i zbivanja, koja će se dogoditi u budućnosti, i naredio mu da sve to zapiše radi pouke ljudima i monasima. Reči svetog Nila toliko su se duboko i jasno urezale u pamćenju Teofanovom, kao na magnetofonsku traku. Pošto je bio slabo pismen, on ih je diktirao svome drugu Gerasimu, a ovaj ih je zapisivao. Spis je nastao na grčkom 1819. godine, a na ruski je preveden 1910. godnie.

Karakteristika ljudi pred kraj sveta

.. . Zato vam govorim … Kad prođe 7.400 godina od stvorenja sveta, onda će između čevrtog i petog stoleća, a to će reći u toku sadašnjeg XX veka, nastati veliki grabež, otimanje, blud, preljuba, rodoskrnavljenje, razvrat. Kako će ljudi nisko pasti u skrnavljenju bludom! Nastaće velike revolucije i borbe partija, koje će se neprestano prepirati između sebe bez kraja. Potom će se skupiti osmi sabor, da bi raspravio spor i učinio dobro — dobrim, a zlo — zlim … Zemljoradnik odvaja pšenicu od pleve. Pšenica — za ljude, a pleva za stoku. Govorim, biće odlučeni i odvojeni dobri od zlih, to jest pravoverni od jeretika, i za neko vreme ljudi će uživati mir. Ali potom ljudi će promeniti svoje dobro raspoloženje i obratiti u zlo, tako da se neće razlikovati ni brat ni sestra, ni otac ni majka, ni majka ni sin, ni muž ni žena. Biće opšti pad i opšta pogibija, kao u Sodomu i Gomoru, to jest neće se naći ni pet pravednika… Brat će imati sestru za ženu, majka će imati sina za muža, sin će ubiti oca i bludno živeti sa majkom. I mnoštvo drugih zala ući će u običaj. Ukoliko se zlo bude više lepilo za ljude, utoliko će na njih nailaziti sve veće nesreće.

Sadašnji zlatnik spašće na jednu paru. Što više nesreća bude nailazilo na ljude, ovi će sve više zla činiti; to jest, umesto da se kaju, sve će se više ozlojeđivati na Boga. Zla koja će ljudi činiti prevazići će zla ljudi pre potopa. Svi će razgovarati samo o zlu, namere će biti samo zle, volja zla, drugarstvo samo zlo, dela svih samo zla. Nastaće sveopšte otimanje i pljačkanje, sveopšte nasilje i ugnjetavanje, sveopšte izdvajanje i usamljivanje, sveopšte zlo razjedinjavanja. Pri tom i onaj koji čini zlo misliće da se spasava. Tada će ljudi imati riznice blaga, to jest kapitala, a žaliće se da nemaju ništa. Davaće novac pod interes, a prosiće milostinju, da bi se prehranili; plakaće da nemaju šta jesti, samo da bi došli do kapitala i stekli što više. A ukoliko se više bude uvećavalo koristoljublje, utoliko će se više umnožavati nesreće u svetu. Tada će varalice ići nagi, da bi došli do novca i davali ga pod interes.

Kad svet duhovno osiromaši i nastane opšta anarhija u svetu, rodiće se Antihrist i zacariti nad svetom

Antihrist će se roditi od nečiste devojke bludnice. Ona će biti ovaploćenje svake nečistoće, bluda i razvrata, svakoga zla na svetu. Kada svet osiromaši od blagodati Svetoga Duha, tada će se u ovoj najpokvarenijoj devojci začeti od tajnog protivprirodnoga bluda plod, koji će biti stanište svakoga zla, nasuprot Hristu, koji je bio savršenstvo svih vrlina, a prečista Majka Njegova—bila najsavršenija među devojkama. Ovaj zli plod rodiće se kad svet osiromaši u vrlinama. Siromaštvo sveta projaviće se u mnogo oblika. Na prvom mestu, svet će osiromašiti u ljubavi, slavi, čelnosti. Na drugom mestu, osiromašiće svako naselje i grad u organima vlasti. Lica koja su se nalazila na čelu sela, grada i okruga napustiće svoje funkcije, tako da će i gradovi i sela i okruzi ostati bez poglavara. Isto tako će i Crkva osiromašiti u pogledu duhovne vlasti. Posle ovog osiromašenja, „ohladneće ljubav mnogih” (Matej 24, 12), a „kad se ukloni onaj koji sad zadržava” (II Solunjanima 2, 7) — rodiće se nečisti iz utrobe nečiste. Taj rođeni nečisti činiće znake i čudesa pomoću demonskom. Svet će uobražavati da je ovaj Antihrist krotak i smiren srcem, a u samoj stvari on će srcem biti sličan lisici, a dušom — vuku. Njegova hrana biće pobuna i pogibija ljudi.

Među ljudima nastaće: osuđivanje, zavist, zlopamćenje, mržnja, neprijateljstvo, otimanje, nasilje, otpad od vere, preljuba, razmetanje bludom. Sva ova zla biće hrana Antihristu. Dok se Hristova hrana sastojala u ispunjavanju volje Oca Njegovog nebeskog (Jovan 4,31—34), dotle će hrana Antihristova biti u ispunjavanju volje oca njegovog — đavola. Time će se Antihrist hraniti. I Antihrist će proglasiti sebe za poglavara nad gradovima, selima i okruzima. Tada će se on dokopati vlasti nad svetom, pa će pored političke vlasti zavladati i osećanjima ljudi, koji su već postali staništa i sluge đavola. Oni će, na svoju pogibiju, slepo verovati rečima Antihrista i primiti ga za svetskog cara — samodršca. A u stvari on će biti oruđe đavola u njegovom poslednjem pokušaju da istrebi hrišćanstvo sa lica zemlje. Nalazeći se u pogibelji, ljudi će za njega misliti da je on — Hristos Spasitelj, koji je došao radi njihovog spasenja. Tada će Evanđelje crkveno biti zanemareno. Posle toga na svet će doći velike nevolje i strašna znamenja. Nastupiće strašna glad i zavladaće nenasitost: ljudi će jesti sedam puta više, i neće se zasititi. Nastaće opšta nevolja. Tada će bogataši otvoriti svoje žitnice, to jest kapitalizam će se uništiti, imovina će se poravnati na načelima socijalizma. Tada zlato neće imati veću vrednost od đubreta na putu . . .

Duh Hristov i duh Antihristov

Tada će se začeti i roditi zlo sveta u nečistoj utrobi pokvarene devojke, koja će dati telo Antihristu. Tada će zbog bezakonih dela sveta odstupiti blagodat Svetoga Duha, koja je dotle održavala svet, i tada će se navršiti mera bezakonja sveta . .. Tada će se ovaplotiti duh Antihristov, koji sad deluje u svetu, to jest rodiće se čovek, koji će još u utrobi matere svoje postati najpokorniji sasud đavola; rodiće se od bludnice, tobož devojke. U njegovoj osobi ovaplotiće se svekoliko zlo što postoji na zemlji… Najglavnija briga čovekova sastoji se u staranju o svome spasenju. A spasenje je u ljubavi, krotosti, čednosti, siromaštvu, pravednosti, milosrđu, milostinji, koja je ono „ulje” ljudskog spasenja u evanđeljskoj priči o mudrim i ludim devojkama (Matej 25,1—13). Milostinja može biti dvojaka: materijalna i duhovna. Ko nema mogućnosti da čini materijalnu milostinju (da gladnoga nahrani, golog odene i tako dalje), neka čini duhovnu: teši ožalošćene i stradalnike. I za jednu utešnu reč udostojiće se utehe od pravednog Sudije na njegovom sudu: „Priđite blagosloveni Oca Moga; primite carstvo koje vam je pripremljeno od postanka sveta” (Matej 25, 34). A koji ne budu tešili unesrećene, i sami će od pravednog Sudije čuti neutešne reči: „Idite od mene prokleti u oganj večni, pripremljen za đavola i anđele njegove” (stih 41). Jer milostiva ljubav oslobađa čoveka od gneva Božjega. Ljubav čini da čovek bude krotak i smiren srcem. A omraza čini čoveka ludim. Ljubav uvek trpi i nikad ne čini što ne valja; a zlopamćenje je uvek netrpeljivo i nikad ne da mira srcu čovekovu.

Pečat Antihristov kojim od sad zapečaćuje zle i kojim će pečatiti pošto se zacari

Zlopamćenje je pečat Antihristov i srce zlopamtivoga zapečaćeno je ovim pečatom Antihristovim. I kad Antihrist (to jest duh Antihristov koji deluje u svetu) stavi na čoveka ovaj pečat, onda od ovoga pečata zlopamćenja obamire srce čoveka, to jest postaje kao mrtvo, nesposobno da tuguje zbog greha, gubi duhovno osećanje i strah Božji. Tako obamire čovek, kad srce njegovo biva zapečaćeno mržnjom. Ovo prokleto zlopamćenje čini čoveka toliko bezosećajnim, da ljudi sami sebe ubijaju na razne načine. Ono jednoga učini otpadnikom od vere; drugoga — samoljubivim; nekoga primora da ide na nož; nekoga učini izdajnikom; nekoga — huliteljem; nekoga — turobnim; nikako ne da mira srcu čovekovu. Nesrećni ljudi ne primećuju da sve to proističe od zlopamćenja .. . od gordog osuđivanja nedostataka naših bližnjih, nepoštovanja roditelja, starešina i vlasti državnih i crkvenih. I tako, kad Antihrist bude stavljao svoj pečat na ljude, srce njihovo postaće kao mrtvo.

Tada, kad nastanu nesreće o kojima je napred bilo govora, Antihrist će početi da stavlja svoj pečat na ljude, tobož radi toga da ih spase od nevolje, jer samo onima koji imaju pečat, prema Otkrovenju Jovanovom (13, 17), prodavaće se hleb. Mnogi će umirati na putevima i ulicama”. Ljudi će postati slični grabljivim pticama koje sleću na leš, pa će jesti tela umrlih. Ali to neće činiti hrišćani, iako im se, kao nezapečaćenim, neće prodavati hleb, nego će to činiti oni sa pečatom, kojima je hleb dostupan. Jer kod zapečaćenih srce postaje bezosećajno, i pošto nisu u stanju da trpe glad, oni će navaljivati na leševe i žderati ih, pa će, najzad, i oni umirati. Na pečatu će biti napisano: „Ja sam tvoj”. — „Da, ti si moj”. — „Dobrovoljno dolazim, a ne prisilno”. — „I ja te dobrovoljno primam, a ne prisilno”. — Ove četiri reči biće urezane u sredini toga prokletog pečata.

Nevolje koje će postići svet posle zacarenja Antihristovog: usahnuće more, uginuće životinje i uskoriće vreme

O, nesrećan je onaj koji je zapečaćen tim prokletim pečatom! Taj prokleti pečat navešće velike nevolje na svet. Svet će onda biti tako ugnjetavan, da će se ljudi seliti s mesta na mesto. Domoroci će, kad vide došljake, govoriti: O, nesrećni ljudi, kako ste se odlučili da napustite svoje blagodatno mesto i dođete u ovo prokleto mesto k nama, u kojima nije ostalo nikakvog ljudskog osećanja?! Tako će govoriti na svakom mestu, kuda se ljudi budu preseljavali iz svojih mesta . . . Tada će Bog, videvši pometnju ljudi, od koje oni teško stradaju seleći se iz svojih mesta, zapovediti moru da projavi svoju raniju toplotu, koju je pre imalo, da se ljudi ne bi više preseljavali iz svojih mesta na druga. I kad Antihrist zasedne na svoj presto, tada će more uzavreti tako, kao što vri voda u kotlu. A kad voda dugo vri, ona sva ispari. Tako će se dogoditi i sa morem. Prilikom ključanja ono će ispariti i iščeznuti, kao dim sa zemlje. Na zemlji će se osušiti biljke i drveta šumska, od morske toplote sve će se osušiti, izvori vodeni presahnuti: životinje, ptice i gmizavci — sve će uganuti. Vreme će ubrzati svoj hod: dan će proleteti kao sat, nedelja — kao dan, mesec — kao nedelja, i godina — kao mesec. Jer je zlo ljudsko učinilo to, da su se i stihije promenile i počele da žure, da bi se što pre završio Bogom prorečeni broj svršetka sedme hiljade i početka osme hiljade godina po stvorenju sveta.

Propoved Enoha i Ilije da ne primaju pečat Antihristov

Enoh i Ilija ubeđivaće ljude da ne primaju pečat Antihristov, jer ko ostane čvrst i ne primi pečat, taj će se spasti, i Bog će ga primiti u raj. Zato da se svaki hrišćanin osenjava znakom krsta, jer ovaj znak oslobađa čoveka od paklenih muka, dok pečat Antihristov odvodi čoveka u muke pakla. Ako ste gladni i potrebna vam je hrana, strpite se malo, i Bog, videći vaše trpljenje, poslaće vam pomoć ozgo. A ako ne otrpite i primite pečat ovog nečistog cara, kajaćete se posle… Onaj ko primi pečat Antihristov postaje demon; iako tvrdi da tobož ne oseća ni glad ni žeđ, on sedam puta jače od vas oseća i glad i žeđ. Potrpite malo. Zar ne vidite da je onaj ko primi pečat Antihristov mrtav: umro je duhom i čeka ga večna muka? Zar i vi želite da sa pečatom poginete u večnoj muki zajedno sa zapečaćenima — gde je plač i škrgut zuba?… I mnogim drugim rečima savetovaće i upozoravaće ljude proroci Enoh i Ilija.

Ubistvo ovih pravednika

Čuće Antihrist šta propovedaju ova dva čoveka i kako ga nazivaju lažovom, vračarom, obmanjivačem i lukavim đavolom. Čuvši to, razgneviće se i zapovediće da ih uhvate i dovedu pred njega. Kad se oni pojave pred njim, obratiće im se laskavo: „Kakve ste vi to zalutale ovce, te niste zapečaćene carskim pečatom? Enoh i Ilija odgovoriće mu: „Laživi varalico i demone! Tvojom krivicom tolike su duše poginule u paklu! Proklet ti i pečat tvoj! Taj tvoj prokleti pečat i lažna slava survali su svet u ponor idoveli do pogibije! Došao je kraj i tebi i svetu!” Čuvši ovakve reči, Antihrist će se razbesneti i dreknuti na njih: „Kako smete tako da govorite preda mnom, carem?” Ilija će mu odgovoriti: „Carstvo tvoje preziremo i slavu tvoju proklinjemo, zajedno sa tvojim pečatom!” Ovakav odgovor proroka još više će da razbesni Antihrista i on će, kao besan pas, jurnuti na njih i ubiti ih svojim rukama.

Po ubistvu Enoha i Ilije Antihrist će da skine sa sebe masku moralnosti i vršiće zločine. Smrt Antihrista.

Po ubistvu Enoha iIlije, Antihrist će da pusti na volju najgoroj deci svojoj, to jest daće slobodu zlim duhovima koje je dotle zadržavao. A ta njegova deca ili duhovi zla jesu: preljuba, blud, muželoštvo, ubistvo, otimanje, krađa, nepravda, laž, mučenje, prodaja i kupovina ljudi, kupovanje dece i devojčica radi bluda sa njima, slično psima na ulicama. Antihrist će zapovediti zlim duhovima, njemu poslušnim, da navedu ljude da čine zlo deset puta više nego ranije. Njegova zla deca izvršiće zapoveđeno im i ustremiće se na uništenje ljudske prirode raznovrsnim bezakonjima. Kao rezultat njihovog zlog napora biće uništena čulna i duhovna priroda u ljudima . . . Ljudi će postati toliko lukavi u duši, da će im se i telo smanjiti na pet pedi (oko sto sentimetara). A svojim zlim delima ljudi će prevazići demone i biće — jedan duh sa demonima.

Kad Antihrist uvidi da je ljudska priroda postala lukavija i zluradija od njegove dece, veoma će se obradovati, što se zlo u ljudskom rodu tako umnožilo i što su ljudi postali lukaviji od demona … A tada, kad se Antihrist bude radovao gledajući umnoženje zla u ljudima, iznenada će se ozgo pojaviti „mač oštar s obe strane”, kojim će on biti pobeđen, i iščupaće se njegov nečisti duh iz prljavog tela njegovog, Smrt Antihrista biće kraj ubijanja među ljudima. Kain je započeo ubistvo, a na Antihristu ono će se završiti.

Ko su „jarci” a ko „ovce”? Kad se smrću Antihrista završe ubistva na zemlji, tada će nastati poremećaj nebeskih i zemaljskih zakona koji su upravljali Svemirom, to jest narušiće se svetska teža — gravitacija… Šta će posle biti — jedini Bog zna. Mi znamo samo jedno, da će se ljudi podvrgnuti odgovornosti za sva dela učinjena u ovom životu: blud, preljubu, muželoštvo, rukobludije, razvrat, hule (psovke), praznoslovlje, osuđivanje bližnjih, zlomišljenje, zavist, mržnju, zlopamćenje, neprijateljstvo, zluradost, gordost, slavoljublje, srebroljublje, gramzivost, raskoš, proždrljivost u jelu i piću, nepokornost Crkvi i mnoga druga bezakonja, učinjena u ovom životu — sve će se ispitati, da bi se dobra dela odvojila od zlih, kao što se odvajaju ovce od jaraca. Ovce su: ljubav, mir, sloga, jednodušnost, čednost, krotost, siromaštvo, pravednost, ispunjavanje zakona Božjeg, poslušnost, smirenje, uzdržanje, post, dobra reč, staranje o spasenju, blagodarnost Bogu, poslušnost Crkvi, ispravan duhovni život, očuvana čistota krštenja — neukaljana grehom, uredno pohađanje bogosluženja u crkvi i držanje pravila u monaškom životu. To su dobra dela spasenja.

Preuzeto iz „Glasnika” službenog lista Srpske pravoslavne crkve br.12 za 1972. godinu
Izdaje: Pravoslavna hrišćanska zajednica Kragujevac, ul. Svetog Save br. 6