Zašto je Bog, unapred znajući sve, stvorio one, koji greše i ne kaju se? („Tačno izloženje Pravoslavne vere“, knjiga IV, glava XXI)

Bog, po blagosti Svojoj, privodi iz nebića u biće, sve postojeće i o onome, što će biti, ima predznanje. I tako, ako oni koji greše, ne bi u budućnosti dobili postojanje, onda se oni ne bi mogli učiniti zlima, (a zato) o njima ne bi bilo predznanja. Jer se viđenje odnosi ka onome, šta jeste; a predznanje – prema onome, što će neizmenjivo da se desi.

Ali, u početku – postojanje (uopšte), a zatim već – postojanje dobra ili zla. Ako bi za one, koji bi po blagosti Božijoj, dobili postojanje u budućnosti, to poslužilo kao prepreka za dobijanje postojanja, (uslov) što će se oni, po sopstvenoj želji, učiniti zlima, bi onda značio da bi zlo pobedilo blagost Božiju.

Jer sve što Bog stvara, stvara dobrim; svaki po sopstvenom proizvoljenju, izboru, biva dobar ili zao. Iako, čak i Gospod govori: „ B o l j e bi mu bilo da se nije rodio onaj čovek“ (Mk. 14:21), to On govori, ne poricajući Svoje sopstveno stvorenje, već zlo, koje je izniklo u Njegovoj tvorevini, kao posledica njenog sopstvenog izbora i lenjosti. Jer lenjost njene sopstvene volje je učinila za nju nekorisnim, dobro delo Tvorca.

Tako, ako neko, kome su povereni od cara bogatstvo i vlast, upotrebi to protiv svog dobročinitelja, to će ga car, nakon što ga smiri, pravedno kazniti, ako uvidi, da će on do kraja da ostane veran svojim vlastoljubivim zamislima.