Hristova grobnica za koju se veruje da je u njoj sahranjen Isus Hrist otvorena je prvi put nakon što je vekovima bila zapečaćena. Arheolozi i teolozi su decenijama diskutovali o tome da li je Isus Hrist zaista sahranjen u Hramu Vaskrsenja Hristovog u Jerusalimu, a sada veruju da su našli dokaze da jeste.

Hristova grobnica je od 16. veka sakrivena iza mermerne ploče kako posetioci ne bi krali relikte iz nje. Tokom proteklih vekova čuvena crkva je toliko puta rušena i obnavljana da stručnjaci više nisu bili sigurni da li je Hristov grob premešten i šta se nalazi u grobnici. Pošto su, prvi put posle 500 godina, podigli mermerni poklopac, naučnici su otkrili udubljenje od krečnjačkog kamena u koje je, kako se veruje, bilo položeno Hristovo telo, navodi “Miror”.Osim toga, otkrivena je i druga ploča od sivog mermera o kojoj naučnici nisu ništa znali, sa ugraviranim krstom koji su, pretpostavljaju oni, urezali krstaši u 12. veku.

Arheolog Fredrik Hibert iz “Nešnel džiografika”, koji je partner u ovom projektu, kaže: “Za mene je bio najfascinantniji trenutak kada smo uklonili prvi sloj prašine i našli drugu mermernu ploču.Bila je siva, ne bež boje poput one spolja, sa veoma lepim ugraviranim krstom na sredini. Nismo imali predstavu da ta ploča postoji.” On ističe da je svetilište tokom vekova mnogo puta bilo uništavano, bilo u požarima, zemljotresima, ili invazijama. “Nismo bili sigurni da li su ga svaki put gradili na istom mestu. Ali izgleda da je ovo očigledan dokaz da je mesto koje danas pohode hodočasnici zaista ona ista grobnica koju je rimski car Konstatnin otkrio u četvrtom veku i kojoj su se klanjali krstaši. Kada smo shvatili šta smo našli, kolena su mi klecnula”, kaže Hibert. Prema hrišćanskim pisanim dokumentima, Isus Hrist je umro razapet na krstu i tri dana je ležao u grobu pre nego što je uskrsnuo.

Kada je drevna grobnica otvorena, verske vođe grčke i jermenske pravoslavne crkve i franjevački monasi, koji dele odgovornost za crkvu, prvi su ušli u nju. – Kada su izašli, lica su im bila ozarena – rekao je Hibert. – Svi smo bili veoma radoznali. Onda smo i mi ušli, zavirili u grobnicu i ugledali puno šuta. Dakle, nije bila prazna, iako nije bilo artefakata i kostiju – dodao je. Naučnici se još od 1959. spore oko toga da li grobnicu treba otvoriti zbog važnih popravki, ali nadležna komisija nije mogla da se usaglasi. – Komisija mora sve da odobri, pa je čak i za zamenu sveće potrebno mnogo vremena – kaže Hibert. – Postoje merdevine pored glavnog ulaza u crkvu, koje nisu pomerene 240 godina i još nisu doneli odluku šta da urade s njima.” “Prema tome, činjenica da nam je najzad omogućeno da obavimo ovaj posao jeste naš veliki trijumf u pregovorima.” Pomoću georadara i termo-grafičkih skenera, stručnjaci su prikupili informacije o unutrašnjosti grobnice pre nego što su je otvorili. Podaci su toliko obimni da će za njihovo analiziranje biti potrebni meseci, ali se naučni tim nada da će napraviti virtelnu rekonstrukciju koju će prikazati javnosti.