Efrosinija je vaspitana u hrišćanskom duhu, ali je kao devojka odlučila da ne želi da se uda, odnosno da hoće da se zamonaši… Igumanu manastira nadomak Aleksandrije predstavila se kao Izmaragd, tvrdeći da je evnuh. Izmaragd je brzo u manastiru po svojim molitvama i disciplini prevazišao sve ostale monahe.

Posle čak 38 godina provedenih u manastiru, Efrosinija se ponovo susrela sa svojim ocem koga nije videla od kako je pobegla od kuće Otac nije poznao Izmaragda, kao monaha kome je želeo da se ispovedi kako još uvek tuguje zbog toga što mu je ćerka otišla od kuće i kako strahuje da li je još uvek uopšte živa.

Legenda kaže da je Efrosinija u tom momentu priznala ocu da mu je ćerka, ali da je od tuge, usled sažaljenja nad njim, umrla istog časa. Njen otac se navodno posle zamonašio u istom manastiru, a kada je umro posle deset godina sahranili su ga u isti grob.

Na grob u kom su oboje sahranjeni godinama dolaze vernici kako bi se molili, a predanje kaže da je najviše bolesnih i slabih, fizički ili duhom, koji posle molitve na ovom svetom mestu odlaze preporođeni.

Zato se veruje da oni koji ne mogu posetiti ovaj grob, sutra moraju otići u crkvu i pomoliti se Svetoj Efrosiniji, a predanje kaže da svima koji joj se bogougodnim rečima obrate, ova svetiteljka podariti mir i snagu u životu.

(Izvor: Srbija Danas)