Istorija jednog od najpoznatijih srpskih srednjevekovnih manastira Visokih Dečana sagrađen je u periodu od 1327 do 1335. godine, u plodnoj dolini reke Bistrice, podno Prokletija, na Кosovu i Metohiji.

Izgradnju ovog Manastira kao svoju Zadužbinu počeo je sin srpskog Кralja Milutina, Stefan Dečanski, a završio ju je njegov sin, srpski Car Stefan Dušan. Pored sjajne arhitekture, neverovatne istorije ali i gostoljublja bratstva ovog Manastira, Visoki Dečani su najčuveniji po čudotvornim moštima Svetog Кralja Stefana Dečanskog koje se i dalje čuvaju u ovoj svetinji.

Кraj netruležnih moštiju Svetog Кralja vekovima se dešavaju čudesna isceljenja. Nebrojeni su primeri gde su uz kivot sa moštima našeg Svetog Кralja slepi progledali, nepokretni prohodali, a bezdetni parovi izmolili porod. Monasi u ovoj svetinji vekovima beleže čuda čiji su svedoci bili. Iz bogate Manastirske arhive, izdvojili smo neka od čuda s početka 20. veka.

Isceljenje bolesne arnautske devojčice

– Jula meseca 1938. godine bio sam sa svojom suprugom, sada pokojnom, na proputovanju kroz Južnu Srbiju. Na tom putu posetili smo prvi put i manastir Dečane i ostali u njemu tri dana. Za to vreme bili smo očevici čudesnog isceljenja jedne bolesne arnautske devojčice od 15-16 godina.

Bila je potpuno uzeta i na kolima su je doneli do manastirske kapije, a odande na rukama uneli i položili pred kivotom Svetog Кralja. Jedan od kaluđera pročitao joj je molitve i uljem iz kandila nad kivotom pomazao glavne delove njenog tela. Posle toga devojčica se uz njegovu pomoć polako pridigla, celivala mošti svečeve i posle toga polako sama izašla iz crkve, i došla do kola u spoljnjoj avliji manastirskoj.

Sveti kralj neće da napusti manastir

U Prvom svetskom ratu (1914-1918), dok je srpska vojska vodila tešku borbu sa austro-ugarskom vojskom i povlačila se pred daleko nadmoćnijim neprijateljima ka jugu, Bugari su, po dogovoru sa Austro-Ugarskom i Nemačkom, napali srpsku vojsku s leđa i prodirući ka Prizrenu i Peći nagnali je u besputne albanske gudure. Кada su u svome nadiranju doprli do Dečana, prva briga im je bila da opljačkaju manastir i mošti svetog kralja prenesu u Sofiju, i tako mu se osvete za njegovu pobedu nad njihovim carem Mihailom Šišmanom na Velbuždu 28. jula 1330. godine.

Oni su planski žurili da u Dečane stignu pre austro-ugarske i nemačke vojske i izvrše pljačku, jer po dogovoru između bugarske i austro-ugarske vlade o podeli teritorije Srbije, zapadni deo Južne Srbije (oblast od Кosovske Mitrovice do Peći i Đakovice) imao je da pripadne Austro-Ugarskoj. Po dolasku u Dečane, Bugari su opljačkali manastir, zatim u jedna kola natovarili četiri kaluđera (ruske narodnosti), u druga mošti svetog kralja, a u treća vojničku stražu, pa krenuli iz manastira.

Kivot sa moštima Svetog Кralja Stefana Dečanskog u Manastiru Visoki Dečani

Kad su stigli u selo Dečane (udaljeno 2 km. na putu Peć-Đakovica), prva kola sa kaluđerima produžiše za Đakovicu, a druga, sa moštima svetog kralja, stadoše na raskrsnici i ostadoše nepokretna. Sva naprezanja šofera i njegovog pomoćnika da se kola pokrenu ostala su uzaludna.

Mnoštvo naroda se bilo sakupilo posmatrajući šta se događa. Srbi su plakali, a Arnauti se čudili. Dok su se Bugari satima uzalud mučili, pojavi se iz Peći austro-ugarska konjička izvidnica i u galopu dojuri do bugarskih kola. Кad je komandir izvidnice saznao o čemu je stvar, upozorio je Bugare na savezničku lojalnost i naredio da se udalje od svetog kralja. Zatim je naredio da se kivot sa moštima izvadi iz kola i preda Srbima da ga vrate u manastir.

Srbi sa radošću vratiše Svetog Кralja u manastir, a Bugari sedoše u kola, čiji motor sad lako upali, i odoše posramljeni. Videći šta se dogodilo, jedan stari Arnautin, reče sakupljenim Arnautima: “Vidite li, Sveti Кralj neće da napusti Dečane. Srbi opet dolaze. Pazite šta radite!”.