Doktor Igor Petrović, otišao je u Hilandar i dežurao sedam dana u Hilandarskoj ambulanti. Iako je ceo život bio vernik imao je strah od posete ovoj svetinji. Nije bio siguran kako će se uklopiti, kaže Petrović.

Njegovi strahovi su bili neosnovati, kada je kročio na tlo Svete Gore, osećao se jako prijatno, kao da je oduvek tu.

Petrovića je oduševio njihov način života koji se nikada nije promenio. U ovoj svetinji kao da je sve stalo. Svaki monah ima svoje zaduženje, sve se radi u miru i spokoju, bez ikakve žurbe i sve se stiže.

Sam Gospod Bog im omogućava to, jer uz molitvu Njemu sve se može. Doktor Petrović otkriva da Hilandarski monasi ne boluju od nekih teških bolesti. Samo jedan monah ima hipertenziju i hipertireuozu.

Bratstvo manastira je zdravo i vitalno, sem nekih prehlada nema većih oboljenja. Zbog načina života mogu oboleti od proširenih vena zbog puno stajanja.

Nakon povratka doktora Petrovića u valjevsku bolnicu je došao i hilandarski iguman, arhimadrit Metodije.

Arhimadrit je rekao da mu je čast što je obišao bolesnike, jer je tako ispunio zapovest iz Jevanđelja, gde piše da kada obiđemo nekog bolesnika to je kao da smo samog Gospoda posetili.

(Izvor: Beograd.in)