Ogoljena izdaja u saradnji sa NATO i separatističkim vlastima u Prištini.

Agresija na Srbiju 1999. godine je okončana potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, a dan kasnije je usvojena Rezolucija 1244 u Savetu bezbednosti UN.

Dogovoreno je da se srpske vojno-bezbednosne snage povuku sa teritorije autonomne pokrajine Kosova i Metohije i da kontrolu nad teritorijom preuzmu civilne i vojne međunarodne snage pod pokroviteljstvom UN i uz učešće NATO.

Rezolucijom 1244 je potvrđeno da će se poštovati teritorijani integritet i suverenitet SR Jugoslavije, odnosno Srbije koja je pravni naslednik. Međunarodne snage su preuzele obavezu demilitarizacije terorističke Oslobodilačke vojske Kosova, kao i stvaranje uslova za povratak svih prognanih lica sa teritorije Kosova i Metohije.

Prema Rezoluciji 1244, garantuje se povratak određenog broja srpskog policijskog i vojnog osoblja do 1000 za tačno određene namere.

Ono što je važno da napomenemo, to je da međunarodne snage nisu ispunile obavezu da obezbede uslove za normalan život svih građana na teritoriji Kosova i Metohije do dana današnjeg i da je na teritoriji Kosova i Metohije izvršen pogrom nad srpskim stanovništvom kao i uništenje imovine, za vreme mandata međunarodnih snaga. Od dolaska međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju 1999. godine, prognanao je preko 250 hiljada Srba koji još uvek žive kao interno raseljena i prognana lica.

Takođe srpske vlasti nakon 2008. godine i odlaska Demokratske stranke Srbije u opoziciju, nisu pokretale pitanje povratka srpske vojske i policije na teritoriju Kosova i Metohije u skladu sa Rezolucijom 1244.

2010. godine je doneta odluka na nivou UN da se EU uključi kao posrednik u dijalogu između Beograda i Prištine, radi rešavanja tehničkih pitanja bez dovođenja u pitanje statusa Kosova.

Problem je što su tehnički pregovori doveli do određenih sporazuma koji su u sukobu sa Ustavom Republike Srbije i međunarodnim pravom.

Ovo se naročito odnosi na Briselski sporazum iz 2013. godine koji je doveo do konačne demontaže institucija države Srbije na teritoriji Kosova i Metohije, kada je postavljena granica između Kosova i ostatka Srbije, kada je postojeći pravosudni sistem integrisan u sistem nezavisnog Kosova i kada su pripadnici srpske civilne zaštite primorani da se integrišu u kosovsku policiju, a Srbi na Kosovu i Metohiji prisiljeni da glasaju na nelegalnim izborima koje je raspisalo nezavisno Kosovo .

Prebacivanjem pregovora o Kosovu i Metohiji u Brisel, a zatim i u Belu kuću, zapadne zemlje žele da dođu do konačnog rešenja za Kosovo i Metohiju zaobilaznim putem van pravno-zakonskih okvira i na štetu teritorijalnog integriteta Republike Srbije.

Umesto demilitarizacije OVK ova teroristička organizacija je transformisana u vojsku Kosova, protivno Rezoluciji 1244, što predstavlja veliki bezbednosni rizik za Srbiju i region Balkana.

Srpska lista koja učestvuje u radu nelegalnih prištinskih institucija uz podršku državnog rukovodstva Srbije, ušla je u Vladu ratnog zločinca Haradinaja, pod obrazloženjem da želi da spreči formiranje vojske Kosova. Međutim 2018. godine je kosovska vlada formirala vojsku Kosova, a Srpska lista nije izašla iz vlasti.

Na sednici Saveta bezbednosti UN, ruska delegacija je više puta insistirala na tome da je formiranje vojske Kosova nelegalan i bezbednosno rizičan potez, dok srpska delegacija nije spominjala ovaj problem.

U prilog tome govori i činjenica da je Srpska lista glasala u Skupštini Kosova za slanje pripadnika takozvane vojske Kosova u NATO mirovnu misiju u sastavu američkih trupa, što ne bi učinila bez odobrenja državnog rukovodstva Srbije.

Ovakvi potezi idu u prilog zaokruživanju kosovske nezavisnosti i uvođenju Kosova u NATO što je neskriveni cilj prištinskih vlasti. Izveštaji o situaciji na Kosovu i Metohiji govore o kontinuiranim napadima na srpsko stanovništvo, srpske kuće, manastire i groblja, koji ne prestaju.

Gde je rešenje?

Srbija treba da prekine odmah učešće u Briselskim pregovorima zbog nepoštovanja već postignutih dogovora albanske strane i da insistira na povratku svih pregovora o Kosovu i Metohiju u UN.

Srbija treba da zatraži direktnu diplomatsku podršku Ruske Federacije.

Srbija treba da pokrene inicijativu za povratak preko 250 hiljada prognanih Srba na teritoriju Kosova i Metohije.

Srbija treba da insistira na ukidanju nelegalne vojske Kosova i povratku srpskog vojno-policijskog osoblja na teritoriju Kosova u skladu sa Rezolucijom 1244.

I konačno, Srbija treba da insistira na punopravnom poštovanju važeće Rezolucije 1244, koja je garant očuvanja teritorijalnog integriteta Srbije.

U prilog tvrdnjama da se bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji nije promenila, govori fotografija na kojoj su mapirani napadi na Srbe na Kosovu i Metohiji u toku prethodne godine (autora Dušana Dačića) .