Jednom davno, starac je širio glasine o svom mladom susedu da je lopov, zbog čega je mladić uhapšen. Nekoliko dana kasnije dokazano je da mladić nije kriv. Kada su ga pustili iz pritvora, mladić je odlučio da tuži starca zbog lažnih optužbi.

Starac je na sudu rekao: „To su samo komentari. Nikome nisu naškodili.“ Sudija odluči sledeće: „Napiši sve ono što si rekao o mladiću na papir, a zatim taj papir pocepaj na komadiće i na putu do kuće izbaci ih kroz prozor automobila. Sutra se vrati u sudnicu, i čućeš svoju presudu.“

Starac tako učini. Sutradan, pre izricanja presude, sudija reče optuženom: „Pre nego što čuješ presudu, želim da izađeš napolje i pokupiš sve papiriće koje si juče bacio kroz prozor svog automobila.“

Iznenađeni starac reče: „Ne mogu to da učinim. Vetar ih je oduvao, i ne mogu da ih pronađem!“

Tada sudija objasni: „Na isti način, jednostavne reči i komentari mogu da unište ugled i čast druge osobe do te mere da se više ne može popraviti. Svi treba da naučimo da kontrolišemo jezik, da ne bismo bili robovi naših reči. Ogovaranja su gora od lopova, jer kradu dostojanstvo, čast, ugled i verodostojnost druge osobe, što je nemoguće vratiti“, zaključi sudija.

Zato zapamtite – Kad vam se noga oklizne, lako je vratiti se u ravnotežu, ali sve što kažete se ne može povući – već je izrečeno!

(Izvor: Novizivot.net)