Када је видела ову књижицу, Ивана ју је загрлила и није хтела да је пусти. Молила ме је да књигу не вратим већ да је оставим код ње. Ставила је испод јастука и слободном руком од инфузије стално ју је држала.Једнога дана док смо читале књижицу, виделе смо да је Ивана рођена истог датума кад и Св. Василије. Она је због тога била пресрећна!

После изласка из болнице Бог нам је помогао да одемо до Св. Василија на Острог.
Први пут Ивана је ишла таксијем до Горњег манастира и вратила се таксијем. То је било почетком маја 1997.

Други пут крајем маја 1997. године Ивана је ишла таксијем до Горњег манастира, а вратила се пешице.

Трећи пут 28. марта 1998. године Ивана је пешке отишла до Горњег манастира и вратила се пешке.

26. марта 1998. године лекар јој је рекао да више не треба да узима лекове и да је излечена од леукемије.

Сада само иде на контроле на свака три месеца.

Чули смо да сакупљате сведочења за књигу о излечењима Светог Василија, па смо зато написали ово писмо.

Захвални Светом Василију – мајка Звездана, Ивана и Иванин брат Бојан.