V. M. u clanku „Manastir Ostrog, Misionar, br. 12, 1938, str. 335) objavljuje a protojerej Zivan M. Marinkovic preuzima i stampa u „Najboljem vaspitacu“ (Beograd, 1968, str. 105) sledeci zapis:

„Medju mnogobrojnim predmetima koje su isceljeni bolesnici u znak zahvalnosti prilozili manastiru Ostrogu, nalazi se i jedna ruka od skupocenog metala. Nju je poklonio jedan Dalmatinac, koji se nalazio u pecalbi u Severnoj Americi.

On je tamo radio i stekao bogatstvo, ali je jednoga dana dopao teske bolesti. Zabolela ga desna ruka. Obisao je sve lekare, ali uzalud. Nista mu nije pomoglo. Najzad, on se vrati u svoj rodni kraj.

Kad je dosao u svoje selo, njegovi seljaci preporuce mu da ode u Ostrog i pokloni se Civotu Svetog Vasilija. On ih poslusa i ode te pristupi i pomoli se Svecu i ruka mu posle toga – ozdravi.

Covek se posle toga ponovo vrati u Ameriku i tamo od skupocenog metala napravi ruku, istu kao svoju, i posalje manastiru kao izraz svoje zahvalnosti za isceljenje.“

(Mediji)