• Uto. pro 6th, 2022

Sveta Petka

Svetica i cudotvorka

MRZEĆE VAS DOK POSTOJITE ZBOG VAŠEG PRKOSA Svaki Srbin da upamti ove Albertove reči NISTE VI MALI RUSI, VEĆ VELIKI KOD SVOJE KUĆE

ožu 16, 2021

Albert Andijev, čuveni dobrovoljac iz Južne Osetije koji se tokom 1999. godine borio rame uz rame sa srpskim vojnicima na KiM, preminuo je od posledica kovida u bolnici u Batajnici.

Andijev je posle ratova ostao u Srbiji, oženio se Srpkinjom a sinu dao ime Lazar. Srce mu je do poslednjeg dana bilo uz nas, a svom snagom branilo je tekovine borbe u kojoj je učestvovao.

Albert Andijev
FOTO: ANA PAUNKOVIĆ, PRIVATNA ARHIVA

Njegova smrt izazvala je brojna reagovanja na društvenim mrežama, a mnogi koji su ga lično poznavali ostavljali su svedočenja o njegovoj hrabrosti i ljubavi prema Srbima i Srbiji.

Brojni njegovi poštovaoci dele njegov govor koji je na jednoj tribini održao heroj iz Rusije:

“Pre dve godine, na beogradskom Pravnom fakultetu, održana je tribina povodom dvadesetogodišnjice Bitke za Paštrik. Bogu hvala, bio sam tamo. Na njoj je, između ostalih, učestvovao i Albert Andijev. Kada je pozvan da govori, nastupio je jedan od dirljivijih momenata u mom životu. Čitav amfiteatar je, bez izuzetaka, ustao i nagradio svog heroja gromkim aplauzom. Tada sam u ovom divu video skrušenog i skromnog čoveka. Vidno dirnut, sačekao je da aplauz prođe, i zasluge preneo na svoje saborce, a bilo ih je nekoliko desetina u poslednjem redu, čime je još jednom pokazao veličinu. Svojom skromnošću i skrušenošću, ali i hrabrošću, žrtvom i prkosom, brat Albert nam je pokazao kako živi heroj izgleda i kako se drži na bojnom polju, ali i na svetkovinama. Izuzetno pogođen današnjom vešću, mogu samo da završim rečima: Junače, večna ti slava i hvala!

Na pomenutoj tribini, Albert nam je ostavio amanet:

,,Sedim tu zajedno sa vama i gledam ovo: u doba rata pravo utihne (naziv tribine). Prava prema vama nikada nije bilo! Uvek su vas mrzeli i ima da vas mrze dok god postojite. Ne zbog toga što ste loši ili dobri, već zbog toga što ste prkosni. Ako jednog dana u očima bar jednog Srbina od hiljadu vas ja ne budem video taj prkos, ja ću znati da vas više nema: postali ste robovi, ono što su želeli od vas da naprave. Nisam se ja borio za robove, nisam se borio uz robove i niste vi ovde mali Rusi na Balkanu, kako neki vole da kažu, već ste veliki Srbi kod sebe kući. I to treba da zapamtite.”

(Kurir.rs)