Albert Andijev, čuveni dobrovoljac iz Južne Osetije koji se tokom 1999. godine borio rame uz rame sa srpskim vojnicima na KiM, preminuo je od posledica kovida u bolnici u Batajnici.

Andijev je posle ratova ostao u Srbiji, oženio se Srpkinjom a sinu dao ime Lazar. Srce mu je do poslednjeg dana bilo uz nas, a svom snagom branilo je tekovine borbe u kojoj je učestvovao.

Njegova smrt izazvala je brojna reagovanja na društvenim mrežama, a mnogi koji su ga lično poznavali ostavljali su svedočenja o njegovoj hrabrosti i ljubavi prema Srbima i Srbiji.

Brojni njegovi poštovaoci dele njegov govor koji je na jednoj tribini održao heroj iz Rusije:

“Pre dve godine, na beogradskom Pravnom fakultetu, održana je tribina povodom dvadesetogodišnjice Bitke za Paštrik. Bogu hvala, bio sam tamo. Na njoj je, između ostalih, učestvovao i Albert Andijev. Kada je pozvan da govori, nastupio je jedan od dirljivijih momenata u mom životu. Čitav amfiteatar je, bez izuzetaka, ustao i nagradio svog heroja gromkim aplauzom. Tada sam u ovom divu video skrušenog i skromnog čoveka. Vidno dirnut, sačekao je da aplauz prođe, i zasluge preneo na svoje saborce, a bilo ih je nekoliko desetina u poslednjem redu, čime je još jednom pokazao veličinu. Svojom skromnošću i skrušenošću, ali i hrabrošću, žrtvom i prkosom, brat Albert nam je pokazao kako živi heroj izgleda i kako se drži na bojnom polju, ali i na svetkovinama. Izuzetno pogođen današnjom vešću, mogu samo da završim rečima: Junače, večna ti slava i hvala!

Na pomenutoj tribini, Albert nam je ostavio amanet:

,,Sedim tu zajedno sa vama i gledam ovo: u doba rata pravo utihne (naziv tribine). Prava prema vama nikada nije bilo! Uvek su vas mrzeli i ima da vas mrze dok god postojite. Ne zbog toga što ste loši ili dobri, već zbog toga što ste prkosni. Ako jednog dana u očima bar jednog Srbina od hiljadu vas ja ne budem video taj prkos, ja ću znati da vas više nema: postali ste robovi, ono što su želeli od vas da naprave. Nisam se ja borio za robove, nisam se borio uz robove i niste vi ovde mali Rusi na Balkanu, kako neki vole da kažu, već ste veliki Srbi kod sebe kući. I to treba da zapamtite.”

(Kurir.rs)