Hram svetog Save, najveći pravoslavni hram na Balkanu i jedna od najvećih pravoslavnih crkava na svetu ovih dana dobija svoj konačan izgled. Završeni su glavni radovi na mozaiku, ali hram je i dalje veliko gradilište. U njemu je oko dve stotine radnika, jer bi do kraja oktobra trebalo da budu gotovi svi radovi na unutrašnjem uređenju crkve.

U Beogradu su i pomoćnici tvorca idejnog rešenja mozaika koji prekriva površinu od čak 15 hiljada kvadrata, akademika Nikolaja Muhina. Oni su tu da bi se svaka kockica osnovne kompozicije mozaika, koja je stigla u delovima iz Rusije, dobro uklopila u zidove hrama.

Božanstvena igra svetlosti

Mozaik u kupoli sada je potpuno otkriven, a na njemu se najbolje vidi ono što je Muhin želeo da postigne, igra svetla, veza sa svetlošću kojom je blistao Hristos, objašnjava za Sputnjik protođakon Mladen Kovačević, koji služi u Hramu Svetog Save.

„Oduvek su se ikonopisci trudili da taj motiv što bolje prikažu na ikonama. Tehnika mozaika je zahvalna u tom smislu, naručito ona koja je primenjena ovde. Komadići iz kojih je sastavljen nisu jednake veličine i dubine. Nisu ni polirani, kao što je rađeno u rimskim i vizantijskim mozaicima, pa pri odgovarajućem osvetljenju stvaraju specifičnu igru svetlosti. Ona nije samo estetička, nego je pre svega bogoslovska“, kaže đakon Mladen.

Sputnjik je dobio priliku da prvi snimi igru svetlosti u delovima mozaika koji do sada nisu bili dostupni javnosti.

Pečat Svetog Save

Takođe otkrivamo kako će izgledati jedan od najvećih polijeleja, crkvenh lustera na svetu, sa koga umesto tradicionalnog simbola vaskrsenja, nojevog jajeta, visi pečat Svetog Save. Otkrivamo i kako će izgledati pod crkve koja ujedinjuje sve Srbe, specijalno za gledaoce Sputnjika otkriven je deo podloge od skupocenog kamena koji je već postavljen u oltaru.

Protođakon Mladen dodaje da se mnogo priča o tome koliko je novca uloženo u izgradnju, koliko Hram ima kvadrata, o površini mozaika, ali da se zaboravlja da je suština grandioznosti Hrama Svetog Save u nečemu drugom. Da je crkva pre svega svedočanstvo naše crkvene istorije koja je neodvojiva od nacionalne.

Hram dostojan veličine Svetog Save

„Hram kao u nekom fokusu sabira sve ono najbolje što je srpski duh tokom svog razvoja dostigao, u smislu kulture i u smislu duhovnosti. Ličnost Svetog Save zauzima centralno mesto u našoj duhovnoj i svetovnoj istoriji. Ona je pre svega ličnost svetitelja, podvižnika. Dakle, nama je svetitelj, proslavljeni svetac božiji, glavni inspirator tokom celokupne istorije. Upravo zbog toga podigli smo hram dostojan njegove veličine“, kaže protođakon.

Inače, trenutno su u toku i veliki radovi ispred crkve, dotrajale staze kojima su godinama prolazile teške mašine biće zamenjene novim, a u planu je i obnova staza u Karađorđevom parku. Podloga od kamena, biće završena do kraja oktobra, za kada je zvanično najavljen završetak radova u Hramu Svetog Save.

Tokom posete dobili smo i blagoslov da se popnemo u zvonik. Kamere Sputnjika zabeležile su zvonjavu ispod takozvanih malih zvona hrama Svetog Save, ali i perspektivu Beograda sa budućeg vidikovca crkve koja je i jedna od najposećenijih turističkih atrakcija Srbije.

(Izvor: Sputnjik)