Ekstremna levica slavi, skandaloznu odluku Ustavnog suda.

Ustavni sud je prvi put odlučio da su srpski organi reda ilegalno proterivali migrante.

Bugarski policajci su ilegalne migrante zatekli kod Kalotine, par stotina metara od granice sa Srbijom, 4. februara 2017. godine.

Migranti su uhapšeni, a zatim sudski oslobađeni, i proterani iz Srbije koja za njih nije prva bezbedna zemlja. To je sada, gotovo četiri godine kasnije, potvrdio Ustavni sud u Beogradu.

To je prva takva presuda u Srbiji.

Sada je najviši sud prihvatio dokaze da se takozvani push-back dogodio „Presuda je izuzetno važna jer je kolektivno proterivanje najteže dokaziva povreda ljudskih prava“, tvrdi Nikola Kovačević, pro-migrantski aktivista koji je u prošlosti više puta širio manipulativni sadržaj kojim se promoviše migracija.

Zaseda kod motela „Hepi“

Skandalozni proces je počela 3. februara 2017. Petnaest minuta iza ponoći, srpski organi reda zapazili siluete kako, kod graničnog prelaza Gradina, ulaze u dva automobila i kreću u pravcu Pirota. Policija se deli u dve zasede, kod kafane „Serdika“ i kod motela „Hepi“, i zaustavlja vozila. I ima šta da vidi.

U sivi Folksvagenov Pasat bila su skrivena šestorica muškaraca. Svi iz Avganistana/zemlja u kojoj nema rata.

Službena beleška drugog policajca, onog koji je čekao pred kafanom, kaže da je tamo u automobilu Seat Toledo zatečeno još osmoro migranata. Uhapšeni su vozači automobila N.M. i D.Đ. Obojica srpski državljani, obojica šverceri koji su zajedno sa migrantima vršili krivična dela ilegalnog prelaska.

Sedamnaestoro Avganistanaca o kojima je reč oko dva ujutru su pričali sa prevodiocem kojeg je pozvala policija. Skoro do zore je policija utvrđivala njihov identitet.

U prijavama je uz imena, mahom pogrešno napisana, svima kao datum rođenja naveden prvi januar. Jer, kako kažu poznavaoci teme, migranti dolaze bez papira, a oni iz Avganistana često jedva znaju i godinu rođenja.

Tako će se, od službene beleške, preko prekršajnih prijava, odluke suda, dokumenata u vezi sa traženjem azila pa do ustavne žalbe stalno pomalo menjati i imena i godišta ekonomskih migranata. Za dvojicu je nejasno jesu li u trenutku ulaska u Srbiju bili punoletni.

Sudija za prekršaje je istog dana – saslušanja su trajala do deset uveče – odbacila prijave nakon što je od Avganistanaca čula slične priče. Bili su u Bugarskoj, po nekoliko dana ili meseci, u kampovima ili privatnom smeštaju, a onda se sa švercerima uputili u Srbiju.

U sudskim rešenjima piše da „postoji sumnja“ u trgovinu ljudima, da bi došljaci u Srbiji hteli da traže azil, da policija ima da ih smesti kako treba i o svemu obavesti Komesarijat za migracije.

„Nisu nas udarali, ali su nam na silu oduzeli papire za kamp“, napisao je u poruci na Viberu jedan od proteranih migranata dva dana kasnije. Tako su, preko prevodioca, komunicirali sa advokatom Kovačevićem kojem su u međuvremenu dali punomoćje.

Ne zna se ko je proterao ilegalne migrnate

„Nažalost, opšte je poznata stvar da se kolektivna proterivanja i dalje dešavaju na srpskoj granici sa Bugarskom i Severnom Makedonijom, kao i da za te nezakonite prakse do danas niko nije snosio odgovornost“, kaže Kovačević radikalni NVO aktivista.

„Zato ova odluka Ustavnog suda pruža tračak nade. Treba je smatrati opomenom za ministarstva policije i odbrane“, navodi on. „Takođe, neophodno je da se bez odlaganja utvrdi identitet policajaca koji su te večeri ostavili izbeglice u šumi na minus dva stepena.“

Prema presudi, Republika Srbija mora svakome od Avganistanaca da isplati po hiljadu evra u dinarskoj protivvrednosti. Kovačević je u žalbi tražio da odšteta iznosi po 360.000 dinara. On ne krije zadovoljstvo što je, po prvi put u Srbiji, sudski utvrđeno da snage reda beskrupulozno proteruju migrante.

Ovo će dati vetar u leđa ultra-liberalnim NVO jer im je ovom odlukom Ustavnog suda olakšan priliv migranata i povećati obim biznisa kojim se bave.