Prosečan Amerikanac trošli oko 225 g šećera dnevno, upola toliko troše stanovnici EU

“Masovno korišćenje šećera, posebno u obliku sirupa fruktoze iz kukuruza, jedna od najstrašnijih bolesti 20 i 21 veka. Prosečan Amerikanac trošli oko 225 g šećera dnevno, upola toliko troše stanovnici EU”, ističe Prof. dr Branimir Nestorović.

Čuveni pulmolog je podsetio da nije više nikakva tajna da je šećer glavni uzrok gojaznosti, oboljenja srca, dijabetesa tipa II, ali je manje poznato da prekomerna primena izaziva i smanjenje intelektualnih sposobnosti.

– U jednoj od studija objavljenih u časopisu Neuroscience, pokazano je kako visok unos šećera menja kod miševa bakterijsku floru creva, a što je kao posledicu imalo smanjen je kognitivnih sposobnosti. Već posle četiri nedelje visokog unosa šećera, miševi su pokazivali slabije rezultate mentalnih i fizičkih testova – piše u doktorovom autorskom tekstu.

Doktor Nestorović dalje navodi:

Kathy Magnusson, profesor veterine sa Linus Pauling Instituta, kaže: “Sve je jasnije da naše crevne bakterije kuminiciraju sa našim mozgom. Bakterije oslobadjaju materije koje deluju nao neurotransmiteri (najbolje je izučena buterna kiselina, moja promedba), koje utiču na funkciju mozga, kao i na imunološke funkcije.” Miševi sa visokim unosom šećera su imali probleme u komunikaciji izmedju pojedinih delova mozga, teško su pronalazili izlaz iz lavirinta u koji su bili stavljani. Visok unos šećera takodje dovodi do insulinske rezistencije, što takodje remeti procese učenja i pamćenja.

U istom ispitivanju, grupi pacova su date 3-omega masne kiseline (DHA ili dokosaheksaenoična kiselina) uz velike količine fruktoze. Ovi pacovi su postizali bolje rezultate od onih koji su hranjeni samo fruktozom. Zaključak je da omega-3 masne kiseline štite mozak od štetnih efekata šećera. DHA je neophodno za dobro funkcionisanje sinapsi (veza izmedju neurona). Obzirom da mi nemamo mogućnost da stvaramo omega-3 masne kiseline u organizmu, one se moraju unositi sa hranom.

Prema njegovim rečima, jedno ispitivanje na ljudima je pokazalo da osobe sa visokim šećerom u krvi imaju slabije pamćenje.

“Za svakih 7 mmol/mol porasta glikozilovanog hemoglobina HbA1c (meri povišenje šećera u krvi koje traje duže vremena), ispitanici su se sećali u proseku dve rečimanje na testu pamćenja. U njih je hipokampus (centar mouga gde je smešten centar za pamćenje) bio manji.

Ukoliko imate visok nivo šećera, organizam stalno luči visoke koncentracije insulina, pa je rezultat insulinska rezistencija (ona prethodi nastanku dijabetesa tipa II). Stalno povišen insulin dovodi do toga da mozak prestaje da reaguje na insulin, što smanjuje sposobnos razmišljanja i pamćenja. Početkom 2005, istraživači su nazvali Alzheimerovu bolest dijabetesom tip 3 (tip 1 je u dece, a dva je dijabetes odraslih). Ovo je usledilo kada je otkriveno da se insulin stvara u mozgu i da je neophodan za dobru funkciju neurona. Osobe sa Alzheimerom često imaju mali broj receptora za insulin, kao posledicu visokih koncentracija insulina. Stoga osobe sa Alzeihmerom moraju strogo da ograniče unos šećera. Studija sa Mayo Klinike nalazi da visok unos špećera povećava rizik od demencije za preko 80%”.

Crevo stalno komunicira sa mozgom (tzv, osovima crevo-mozak, o njoj ću još pisati). Creva imaju veliki broj nervnih ćelija i vlakana, poynat kao enterični nervni sistem (ENS). Člana u Scientific American, kaže da je komunikacija obostrana, pa promene sastava crevnih bakterija utiču na funkcije mozga.

Komunikacija mozga i creva se odvija dvosmerno. Nervni iz creva aktiviraju delove mozga (izazivaju osećaj gladi, ali i anskioznosti kod npr. optipacije), a nervi iz mozga mogu dovesti do bolova i grčeva u crevima (iritabilni kolon). Ali transmiteti iz creva, npr. buterna ili sirćetna kiselina deluju na ponašanje i pamćenje, dokhormoni mozga deluju na funkcionisan je creva.

Potrebno je dakle smanjiti unos šećera na ispod 25 g dnevno (to je jedna CocaCola, koja ima 11% šećera na 100 ml tečnosti), a za dijabetičare i ispod 15 g dnevno. Uzimanje prirodno fermentisane hrane (kiseli kupus, kefir) koriguje sastav crevnih bakterije i ima povoljne uticaje na stanje zdravlja. Sličan efekat imaju probiotici.